Гостин во најновото издание на аудио серијалот „Мојот живот, мојот свет“ е познатиот охридски и македонски поет Славе Ѓорѓо Димоски кој зад себе има богата интернационална поетска кариера. Димоски е основач и долгогодишен раководтиел на манифестацијат Поетска ноќ во Велестово, а сега е претседател на Управниот одбор на Национална установа Струшки вечери на поезијата.
Интервјуто кое ви го предаваме на слушање, почитувани авторот и уредник Милчо Јованоски го направи во почетокот на 2010 година како дел од проектот „Роднокрајни автори“ на НУ. Библиотека „Григор Прличев“ од Охрид.
Димоски во него зборува на низа вонвременски теми , но и за сбе , почетоците, поезијата, животот, окружувањето за Поетската ноќ во Велестово и сопствениот поетски израз и пат.
Со клик на линкот – слушнете го интервјуто во целост:
БИО-БИБЛИОГРАФИЈА
Славе Ѓорѓо Димоски е роден на 18 март 1959 година во селото Велестово, Охрид. Основно училиште учел во Велестово и Лескоец, а гимназија во Охрид. Завршил Филолошки факултет при Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје.
Книги поезија:
- Гравири, Алфа, Скопје 1979 г.
- Проект, Книжевна младина на Македонија, Скопје 1982 г.
- Студен порив, Македонска книга, Скопје, 1985 г.
- Последните ракописи, Наша книга, Скопје 1988 г.
- Спореден пат, Култура, Скопје 1991 г.
- Предмети и аргументи, Македонска книга, Скопје 1994 г
- Форми на страста , (Со илустрации на Сергеј Андреевски) Ѓурѓа, Скопје 1998 г.
- Форми на страста / Forms of passion, (библиофилско издание со цртежи на Сергеј Андреевски и Дик Робертс, приредил Сашо Димоки), Macedonia Prima, Охрид 1999 г.
- Темно место, ЗУМПРЕС, Скопје 1999 г.
- Мерач на зборовите, (Со илустрации на Сергеј Андреевски) Улис, Скопје 2007 г.
- Хаику на разгледници, ПНВ Публикации, Скопје 2015 г.
- Јазичен триптихон, (Со илустрации на Сергеј Андреевски) ПНВ Публикации, Скопје 2015 г.
- Извештаи на Рисот, (Со илустрации на Сергеј Андреевски)ПНВ Публикации, Скопје 2015 г.
Книги за деца:
- Алиса, Детска радост, Скопје 1989 г.
- Кристален сон, Детска радост, Скопје 1990 г.
- Збороигри, Детска радост, Скопје 1991 г.
- Стихотека, (избрани и нови песни),Штрк, Скопје 2000 г.
Книги есеи:
- Амедео Модилјани, Ѓурѓа, 2000 г.
- Шише во море, книга прва, Поетска ноќ во Велестово, 2004 г.
- Шише во море, книга втора, Поетска ноќ во Велестово, 2011 г.
Избори:
- Брод од пареа, Мисла, Скопје 1991 г.
- Постојаната присутностна љубовта и смртта, Поетска ноќ во Велестово, Велестово 2000 г.
- Зборови и вода, Макавеј, Скопје 2001 г.
- Сигнал, Три, Скопје 2002 г.
- Дваесет и една, Macedonia Prima, Охрид 2006 г.
- Поле, бојно поле, Микена, Битола.2009 г.
- Свето тело, Макавеј, Скопје. 2010 г.
- Поезија (Ткаења), собрани песни, ПАНИЛИ, Скопје, 2014 г.
Антологии:
- Тело и струна (Отворена книга на љубовните и еротските мотиви во македонската лирика), Струшки вечери на поезијата, 2002 г.
- 2. Body and Chord (Open Book of Love and Erotic Motifs in the Macedonian Lyrics), Struga Poetry Evenings, Struga 2002 г.
На други јазици:
- Родной Язык, Сборник стихотворений,Перевод Ольги Панкиной, Фонд имени М.Ю. Лермонтова, Москва 1996 г. (Русија)
- Forms of passion/ Форми на страста, Translation from Macedonian Simeon Serafimovski, Macedonia Prima, библиофилско издание со цртежи на Sergej Andreevsi and Dick Roberts, Оhrid (Macedonia) 1999
- Думи и вода (Зборови и вода), превод на бугарски Елка Њаголова, Славянска прегръдка, Варна 2008 г. (Бугарија)
- Çеşmeden Söz ve Su Akar, Türkçesi: Esad Bayram, Akçağ, 2009 , Ankara (Турција)
- Qiş аydinliģi, Azǝrbaycan türkcǝsinǝ axtaranlar: Prof. Dr. Elçin Isgǝndǝrzadǝ, Tǝranǝ Musayeva, “VEKTOR” Nǝşrlǝr Evi, Baki / Azǝrbaysan, 2009. (Азебејџан)
- Мерач речи, избрао и са македонског превео Ристо Василевски, Арка Смедерево, Штрк Скопје, 2010 г. (Србија)
- Поље. Бојно поље, више преводиоци, Граматик, Београд 2011 г. (Србија)
- Engravins, превод на англиски Ана Топенчарова, Struga Poetry Evenings, 2011, Struga
- Field. Battlefield? Translation from Macedonian Gorjan Kostovski, A project financed by the Ministry of Culture of the Republic of Macedonia, edition of, 130 volumes, St . Clement of Ohrid, National and University Library, Skopje 2011.
- Ojczysty język, Przełożyl Aleksander Nawrocki, Wydawnictwo Książkowe IBiS, Warszawa,2012 (Polska).
- Мой глубина (Стихотворени в переводах Максима Замшева и Олги Панкино), ИПО „У Никитиних ворот“, Москва, 2012 г. (Русија)
- Hemliga vindar (Branko Cvetkoski, Slave Gjorgjo Dimoski, Bratislav Taskovski), Urval och versttning frn makedoniska: Ivica Celikovic), Utgivingen av boken har ftt av ABF Gteborg, 2012 г. (Шведска)
- Khurga, (Превод на монголски Leetiv (Lee) NamdagJanchivin), Улан Батор, 2014 (Монголија)
- Блиска веза (превод: Душко Новаковиќ),УКС, Београд, 2014 г. (Србија)
- Последните ръкописи (превод: Роман Кисьов), Смол Стейшънс Прес, Софија-Лондон 2016 г. (Бугарија)
- Језички триптихон (превод: Душко Новаковиќ),Архипелаг, Београд, 2016 г. (Србија)
(Во текот на 2017 Јазичен тритихон ќе се појави на бугарски и италијански јазик)
E – изданија
- Forms of passion, (подготвил Сашо Димоски), Блесок, 1999 г. Скопје
- Мајчин јазик (избор поезија), Блесок, 2000 г. Скопје
- Родной язык (сборник стихотворений, перевод Ольги Панкиной), Блесок, 2000 г. Скопје
- Избор поезија Блесок 1999 г. Скопје
- Selekted poetry, превод на англиски, повеќе преведувачи, Блесок 2000 г. Скопје
Во други медиуми
1. Во здивот и издивот (ТВ лирика, режија Владо Денчов), Македонска радио-телевизија, Скопје 2008 г.
2. Básník malého národa, (документарен филм за поезијата на Славе Ѓорѓо Димоски, сценарио и режија Антонио Велјаноски), FAMU, Praga 2013.
Друга литература:
- Григор Прличев: Автобиографија, адаптација на македонски литературен јазик од оригиналното издание од 1895 г. и предговор Славе Ѓорѓо Димоски, Култура, 2000 г. Скопје
Фељтони:
1. Сто години од раѓањето на Сергеј Есенин (Мистеријата околу смртта на поетот), Десет продолженија во весникот „Нова Македонија“ објавувани од 4 до 18 август 1995 год.
2. Љубовите и жените на Сергеј Есенин,
Три продолженија објавени во месечникот „Просветена жена“ во текот на 1995 год.
3. Шише во море (фељтон на културолошки теми)
Објавуван во весникот „Утрински весник“, еднаш неделно почнувајќи од 26 февруари 2000 до 14 септември 2001 год.
- Голготата на литературниот XX век
Триесет и две продолженија објавувани во неделникот „Дело“ од 12 октомври 2001 до 31 мај 2002 година.
- Мило писмо (фељтон на културолошки теми)
Во продолженија објавуван во весникот „Денес“
За поезијата на Славе Ѓорѓо Димоски:
- 1. Кристина Николовска: Поезија – Небо, изд. Македонска реч, 2011 г. Скопје
- Магде Николеска: „Блиска врска од Славе Ѓорѓо Димоски, методолошки размислувања и предлози за превод“, одбранет магистерски труд на Универзитеот во Удине, Италија, 2015 г.
Преводи од други јазици:
- Елка Њаголова: Ние ( превод од бугарски), Макавеј ,Скопје 2007 г.
- Вјачеслав Купријанов(превод од руски), Струшки вечери на поезијата,Струга 2000 г.
- Рима Казакова: Помеѓу, (превод од руски), Струшки вечери на поезијата, Струга 2008 г.
- Никола Вујчиќ: До кај што поглдот допира од (превод од српски) ПНВ Публикации, Скопје 2011 г.
- Данило Јокановиќ: Во исусовите години (превод од српски) ПНВ Публикации, Скопје 2012 г.
- Љубивое ’Ршумовиќ: Сончање на месечина (превод од српски) ПНВ Публикации, Скопје 2014 г.
- Милан Орлиќ: Градот, пред да го сонам (превод од српски) ПНВ Публикации, 2014 2014 г.
- Тања Бакиќ: СЕМЕ и други песни (превод од црногорски) ПНВ Публикации, Скопје 2014 г.
Награди и признанија:
- 1980 г. Млад борец за книгата Гравири (најдобра дебитантска книга).
- 1982 г. Млада Струга за книгата Проект/Пројекат на Струшките вечери на поезијата.
- 1988 г. Златно јаболко (Седум секретари на СКОЈ) за книгата Последните ракописи, Загреб, Хрватска.
- 2000 г. Браќа Миладиновци за книгата Темно место на Струшките вечери на поезијата.
- 2000 г. Св. Климент Охридски , патрон на Охрид, за особен придонес во подемот на Охрид.
- 2009 г. Гранпри на Европа за целокупно поетско творештво, Curtea de Argeş, Romania.
- 2012 г. Орден „Златна есен – Сергеј Есенин“ – за придонес во светската литература, Москва, Русија.
- 2012 г. Св. Климент Охридски, патрон на Охрид, (по вторпат) за животно дело.
- 2016 г. Ацо Шопов – за Јазичен триптихон, најдобра поетска книга во 2015 г.
(Покрај овие награди ја добил и првата награда на Гоцеви денови 1994 г., прва награда за расказ на Струденстки збор 1980 г. и повеќе втори, трети и откупни награди на повеќе конкурси за поезија и проза)
Преведува од словенските јазици.
Негови поединечни песни и поески циклуси преведени се на над дваесетина јазици: англиски, француски, руски, малезиски, српски, романски, турски, албански, шведски, шпански, чешки, хрватски, словенечки, полски, азерски, украински, бугарски, германски, хебрејски, арапски италијански, грузиски, ерменски, монголски
Застапуван е во сите антологии на македонската поезија објавени во Македонија и низ светот по 1982 година.
Славе Ѓорѓо Димоски
МАЈЧИН ЈАЗИК
И ти си цицал
Млеко мајчино
Од маjчиниот јазик,
Си цицал? Од јазикот
Што се молзе
Во златна чинија
И се принесува
На трпеза.
Господине Пишувачу. (Млад?)
Додека цицаш
Само тој ја троши храната
На бојното поле
За тебе. Ноќе и дење.
Дење и ноќе.
ВЕЧЕРА (ТАЈНА?)
Отпосле, во Елеонската Гора
Кога испозаспаа од премногу
Испиено вино
Вечерата падна во сомнеж
Лебот што го благослови
Не беше негово тело
Виното – неговата крв.
Но тогаш од каде
Идејата за Јуда?
Предавник. Саботер. Профитер.
А тоа неопитно момче
Стои над масата со дванаесет празни стола
Ја држи чашата во која виното пламти.
Од неа
(од неговата крв?)
Да се напие уште тој.
И тој!
НОЌТА Е ЦРНА LIEBE MARIA
Ноќта е црна Liebe Maria
Ја ослушкувам, трепери. Црна
е водата што тече низ моите
Прсти. Ти си црна. Ноќта
Непрестано се тресе. Те зема
И те враќа. Ноќта
Се движи. Те претвора
Во прав што го дишам.
Те претвора во големо крило
Што мафта на хоризонтот
Претворајќи се во точка
Liebe Мaria.
СИМНУВАЊЕ ОД КРСТОТ
Дождовните капки се лизгаат
Се симнуваат од крстот на татко ми
Кој овде почива веќе деценија
Симнатиот од крстот
Не бил дождовна капка
Но сега ми наликува на вода
Постојано некаде истекува
ЧЕРЕШНИ И ЅВЕЗДИ
Кога калемев младо стебленце черешни се сетив на дедовиот насад,
Веќе дамна мртов, како и него.
беа ли јасни црвени
и златни крвни зрнца
беа ли одвишен јазик
на моето детство
се нишаа ѕвездите
на черешновите гранки
на светлосен конец
черешните-обетки
обесени ги читаа
небесните знаци
сипкаше златниот прав
на моето детство
сега черешновиот насад
е матна локвичка
што ми се цеди в сон
околу лае глува кучка
чувајќи ми го тоа мало
и загубено царство
Публицитет.мк