-Твори не е важно на кој јазик твориш и се изразуваш, важна е содржината, јасната мисла и потребата да се испразни енергијата и да се остави трага во времето, вели Дамјана Видическа во пораката која ни ја испрати заедно со овие стихови.
Оригиналот е на англиски,а преводот се разбира го направи самата млада поетеса.
Нека биде поттик и за Вас сите млади кои се занимавате со пишување и други креативни уметности да ни напишете по нешто и да го запознаете светот со Вашите преокупации.
Дамјана Видическа: „Душа“
Го оставив своето срце отворено
зашто мислев дека ти би ми ја излечил секоја рана.
Се обидував да ги оттргнам очиве од твојата смирувачка душа, но не успеав повторно.
Го следев секој твој чекор барајќи дом што би го нарекла мој, но се сопнав на замка скриена во твоите раце.
Ти рече “бори се за мојата љубов ко да е птица во кафез. Пронајди начин за да и’ ги рашириш крилјата во слобода и ќе ја освоиш мојата душа.”
Твојата душа беше силна и самоволна, што не можев да се справам. Пробав да ја преминам секоја граница за да ја освојам нејзината слава.
‘Бори се’ велеа тие и дозволи му на срцето да го почувствува ветрот над морето, Но сепак не почувствував ништо освен лад и страшно невреме.
Дали да продолжам да се борам и да си дозволам себеси да исчезнам се’ додека не остане само мојата прав, или да им дозволам на моите демони да постојат и да бидам ко ноќта: темна,мирна и полна со тајни?
Ох, ти остави ме.
Дури заборавив и како се римува, ги љубев твоите опојни усни ко да беше злостор.
Повеќе нема да се обидувам да барам ни да се обидувам да простам.
Меланхолијата е она што го земаме и љубовта е единственото нешто што го даваме.
Soul
I left my heart open
because I thought thee could heal every wound.
Tried to keep my eyes
off your mesmerizing soul
yet failed once again.
I tracked down every move of yours
searching for a home that i could call mine,
yet stumbled upon a trap hidden in your arms.
Thee said “fight for my love
as if it is a bird in cage.
Find a way to let its wings be spread in freedom
and you’ll win over my soul.”
Thy soul was so strong and independent i couldnt keep up with it.
I tried to push myself to the edge
to conquer its glory.
‘Fight’ they said and let your heart feel the sea’s breeze,
yet it felt nothing exept cold and frightening storms.
Shall i continue fighting and let myself disappear untill there’s nothing but my ash,
or should I leave my demons be
and be like the night:
dark, quiet and full of secrets?
Oh, thee let me be,
I even forgot how to rhyme
i loved the liquor of your lips
as if it was a crime.
No more shall i try to search
nor shall i try to forgive.
Melancholy is what we take
and love is the only thing we give.
//
artwork by Jonas T.F.
Публицитет.мк